Hajmo odmah na početku da zamislimo avion sa kvadratnim ili malim pravougaonim, tzv. klasičnim prozorima – nije nemoguće, ali nešto tu ne štima.
Automobil ih ima, kamion ih ima… pa se čovek zapita zašto je to na putevima standard, a na nebu nije?
Spoiler alert: nema nikakve veze sa estetikom!
Avion bi se raspao u vazduhu da su prozori kvadratni
Šok je da naizgled tako nebitna stvar može da napravi veliki problem, nešto što čak ni inženjeri u početku nisu znali, a kamoli mi.
Prvi komercijalni mlazni avion na svetu bio je de Hallivand Comet sa kvadratnim prozorima, ali je u roku od godinu dana zbog odvojenih nesreća 1953. i 1954. povučen iz upotrebe na detaljno testiranje.
Analize su pokazale da oštre ivice prozora pucaju pod pritiskom na velikoj nadmorskoj visini i da je „kvar od zamora metala“ posle nekoliko ponovljenih letova uzrokovao gubitak… stvorilo se blago proširenje kabine, koje je dovelo do raspada i pre toga do nemogućnosti disanja.
Od tog momenta se pristupilo ozbiljnom redizajnu, a konkurentni proizvođači su primenili naučeno.
Okrugli prozori na avionu su otporniji
Ravnomerno mogu da rasporede promenljivi pritisak između unutrašnjeg i spoljašnjeg dela aviona, čime se u startu eliminišu bilo kakve deformacije. Ali kako to rade?
Umesto stakla imaju nekoliko slojeva akrila, koji pružaju dodatnu zaštitu od raznoraznih vremenskih prilika: kiše, vetra, magle… dok rupica u dnu prozora pomaže vazduhu da kruži kroz te slojeve, a pritisku da se održi na relativno konstantnom nivou.
Virtuelni prozori u Dubaiju
Nisu ideja od juče.
Još 2014. je Centar za procesne inovacije u Velikoj Britaniji predstavio dizajn aviona bez prozora, u kom bi unutrašnjost bila obložena tankim i fleksibilnim video ekranima visoke rezolucije.
Avio-kompanija Emirates je to već sprovela u delo na modelu Boing 777 za kabine prve klase.
„Virtuelni prozor ima oštar i jasan prikaz, jer su kamere postavljene na strateškim pozicijama aviona, pa kao i pravi prozor pružaju pogled u realnom vremenu“ objasnio je njihov PR, Džerom Demar.
U članku koji je objavio BBC News, predsednik Emirata, Tim Klark je izjavio da su avioni bez prozora budućnost letenja, mada je Demar dodao da će ekonomska klasa na to pričekati.
Prednosti aviona bez prozora
Privatna kompanija iz Bostona Spike Aerospace uveliko radi na razvoju supersoničnog poslovnog mlaznjaka za samo 18 putnika, a ono što deluje kao da su prozori, u stvari su digitalni ekrani u dužini od 6 metara.
Više kamera ultra-visoke rezolucije obezbediće 4K video uz izbor prikaza: levo ili desno, ispred ili iza aviona, gledajući dole ili gore u nebo – panoramski pogled za razliku od dosadašnjeg, konvencionalnog.
Uklanjanje prozora sa aviona ima i drugih prednosti:
- Izolacija trupa smanjuje buku motora
- Eliminišu se sve prirodno slabe tačke
- Avion je jači i bezbedniji, i to nije sve…
Sistem će omogućiti putnicima da biraju sadržaj!
Moći će npr. da koriste geolokaciju za prikaz proširene stvarnosti o pejzažu nad kojim leti avion, a koga ne bude zanimao pogled, na raspolaganju će im biti gledanje filmova i rad u PowerPoint-u.
Spike Aerospace ima još nekoliko godina inženjeringa, a onda mora da prođe kroz proces testiranja i sertifikacije. Sve u svemu, predviđaju isporuku prvog mlaznjaka bez putničkih prozora do 2025.
Zanimljive činjenice o avionima i letenju:
- Sredinom 1990-ih, NASA je već napravila i letela eksperimentalnim Boingom 737 sa kokpitom bez prozora, opremljenim digitalnim kamerama i video monitorima
- Zaobljeni prozori se u arhitektonskom jeziku nazivaju oculi, na latinskom – oko
- Istraživanje iz 2014. koje je sproveo Quartz kaže da više od polovine ljudi voli da sedi pored prozora dok putuje avionom
- Boing 747 troši manje goriva od automobila
- Otmičar aviona se jednom prilikom odrekao kontrole nad letom u zamenu za pivo (na kraju niko od 115 putnika nije bio povređen, bezbedno su sleteli u Oslu, a otmičar je uhapšen)
- Neki avioni mogu da lete više od pet sati nakon što im se jedan od motora ugasi
- 2016. je predstavljen sistem odvojive kabine, koja bi u vanrednim situacijama nakon katapulta aktivirala padobrane da bezbedno spusti putnike na zemlju
- U toku putovanja avionom, putnici su na oko 7% udaljenosti od ulaska u svemir
- Australijski Qantas je jedina avio-kompanija koja za 100 godina nikada nije imala fatalnu nesreću
- Travel + Leisure izveštava da većina pilota i kopilota ne jede istu hranu – ako se jedan otruje hranom, drugi će i dalje moći da upravlja avionom
- Najbrži komercijalni avion The Concorde leteo je 2.179 km/h, dvostruko većom brzinom od zvuka (1.235 km/h)
- Najskuplje sedište prve klase košta više od 30.000 dolara
- Vazduh u avionu je suvlji od Sahare, koja ima oko 25% vlažnosti (u kabini je podešen na 20%)
- Ukupan rizik tokom letenja avionom je 0.23 – osoba bi morala svakodnevno da putuje 10.000 godina da bi hipotetički bila uključena u jednu nesreću
Možda smo do juče mislili da je svejedno kog su oblika prozori na avionu, ali smo rešili dilemu da su okrugli zbog bezbednosti putovanja i ravnomernog rasporeda pritiska (što se pokazalo ispitivanjima sredinom 1950-ih).
Bez obzira na to što je danas letenje sigurnije od vožnje automobilom, Sandra Bulok je samo jedna od 2 miliona ljudi koji pate od aviofobije.
