Smene godišnjih doba donose, osim novih prizora i zvukova – i nove mirise. Ako vam se nekad učinilo da potpuno ista stvar drugačije miriše tokom hladnijih meseci u odnosu na toplije mesece, znajte da to nije samo u vašoj glavi – zapravo je u nosu. 😃 Tačnije, sve je u načinu na koji naši nosevi rade, ali i sa onim šta mirišemo.
Svi smo primetili da vazduh u velikom gradu tokom vrelog letnjeg dana ima određeni… miris. Ovo je delom zbog toga što bakterije postaju aktivnije kada je vruće, pa onda leti gadne stvari postaju još gadnije – poput kontejnera na vrelom suncu. Bljak!
S druge strane, hladnoća usporava raspadanje određenih materija.
Tu postoji još jedan faktor, a to je kako mirisi zapravo dopiru do naših noseva.
Mirisi su vrsta isparljivih organskih jedinjenja, što znači da lako isparavaju – i moraju da ispare pre nego što dođu do našeg nosa. Stvar je u tome što neka od ovih jedinjenja isparavaju samo na višim temperaturama. Rezultat toga je da tokom toplijih dana verovatno ima više mirisnih molekula koji lebde naokolo u vazduhu.
To takođe objašnjava zašto nam hladna supa ne miriše ni upola tako dobro kao vruća supa.
I ne radi se samo o tome da leti ima više mirisa. Sam vazduh je efikasniji u širenju mirisa jer se molekuli gasa brže kreću kroz topao vazduh i time brže prenose mirise.
Dakle, leti ima više mirisa, i brže putuju kroz vazduh.
Ali to nije sve, tu je i vlaga. Poznato je da je na severnoj hemisferi Zemlje, letnji vazduh vlažniji od zimskog vazduha. Istraživanja sugerišu da se molekuli vodene pare ponašaju kao provodnici za čestice mirisa i prenose ih unaokolo, dok bi u suvim uslovima one verovatno ostale u mestu.
Sve prethodno nabrojano čini da smeće na vrelom danu ima ne baš tako prijatan miris. A kako temperature padaju, tako stvari počinju manje da smrde. Ali i pored toga, sigurno ste primetili i onu karakterističnu oštru mirisnu notu koja zimskom vazduhu daje prepoznatljiv miris – kao što je miris prvog mraza.
Ispostavlja se da oštar osećaj hladnog vazduha pokreće drugi senzorni nerv koji detektuje dodir, temperaturu i bol u našem licu – trigeminalni nerv. On je u interakciji sa olfaktornim sistemom koji je odgovoran za miris. Trigeminalni nerv zapravo nije deo olfaktornog sistema ali su ova dva usko povezana na načine koje naučnici nisu još potpuno razjasnili. Pošto se trigeminalni nerv nalazi u tesnoj vezi sa ostalim nervima, ponekad može da izazove “kratak spoj” u našim čulima – zbog čega, na primer, neki ljudi kijaju kada pogledaju u jarko svetlo.
Aktiviranje ovo nerva takođe može uticati na to kako doživljavamo mirise. Ono efikasno kombinuje osećaj temperature sa percepcijom mirisa. I ta kombinacija – između olfaktornog sistema i trigeminalnog nerva – je razlog zašto stvari poput mente mirišu “hladno”, a one poput ljute paprike ili bibera mirišu “vruće”. I to je deo razloga zašto zima miriše na zimu.
Postoje mnoge ekološke razlike između godišnjih doba, i one prvenstveno imaju veliki uticaj na to koji su mirisi uopšte i prisutni u određenom trenutku. Ipak, načini na koji mirisi putuju i stupaju u interakciju sa našim nosevima mogu promeniti naše iskustvo u poimanju mirisa.
