Gotovo da ne postoji osoba koja je ravnodušna kada konzumira najukusniju hemikaliju na svetu. Osećaj sreće i zadovoljstva zapravo izaziva šećer koji se pravi od šećerne repe ili šećerne trske i svima nama je prepoznatljiv po slatkom ukusu.
Ovaj neizbežni sastojak gotovo svih omiljenih slatkiša uglavnom predstavlja saharozu koja je najučestaliji zaslađivač namirnica u industrijskom svetu. Saharoza doprinosi brzom izvoru energije za ljudski organizam i dovodi do naglog povećenja glukoze u krvi. Premda se čista saharoza ne smatra zdravom namirnicom, toleriše se i koristi u kombinaciji sa drugim namirnicama za pospešivanje ukusa.
Šećer je jedan od najpoznatijih ugljenih hidrata i okreće mu se skoro svako živo biće na planeti kada želi da podigne energiju. Ovo slatko jedinjenje predstavlja primarni proizvod fotosinteze i nalazi se gotovo u svakoj biljci, samo u različitim količinama. U toku ovog procesa, biljke pretvaraju ugljen-dioksid, vodu i sunčevu svetlost u šećer. One zapravo koriste energiju sunca da razdvoje molekule vode i vodonika i nakon toga ih kombinuju sa ugljen-dioksidom kako bi stvorile glukozu. Pored glukoze, kao biljni šećer poznata nam je i fruktoza koja je slične hemijske formule i količine energije, ali slađeg ukusa.
Konzumiranje šećera je vrlo važno za dobijanje energije i našeg normalnog funkcionisanja, a njegov sladak ukus razlog zašto ga toliko volimo. Iako je njegova važnost bitna za razvoj ljudskog organizma, nepohodno je da ograničimo količinu dnevnog unosa.
Prema istraživanjima, prosečan Amerikanac na dnevnom nivou unese u telo čak 22 kafene kašičice šećera, ali i ljudi u Srbiji znaju da popiju i pojedu veliku količinu šećera kroz gazirane napitke i poslastice. Iako smo u današnje vreme okruženi šećerom u raznim oblicima, treba imati na umu da bi mnogo bolji izbor bio ako bismo se u toku dana zasladili jednom sočnom jabukom.
