Svake godine u martu, u ranim jutarnjim satima između subote i nedelje, šezdeset minuta nestane sa naših satova, a tih istih sat vremena se ponovo pojavljuje svake godine u novembru! Ne, to nije magični trik – to je letnje računanje vremena!
Zašto uopšte menjamo vreme na časovnicima? Da li je to iz naučnih razloga, ili možda ima veze sa pozicioniranjem Sunca leti i zimi? Ni jedno, ni drugo. Ideja se razvila jer su neki ljudi smatrali da se dužim spavanjem preko dana tokom leta gubi dan.
Šta je britansko letnje računanje vremena (BST)?
BST (British Summer Time), odnosno DST (Daily Saving Time) je period leta kada se časovnici pomeraju unapred za jedan sat, što znači da ustajemo „ranije“ i vidimo više sunčeve svetlosti. Prve nedelje u novembru, „vraćamo sat unazad“ da bismo se vratili na standardno vreme.
Letnje računanje vremena je kreirano da bismo bolje iskoristili duge letnje sunčane dane.
Srbija je počela da koristi ovakvo računanje vremena 27. marta 1983. godine. Do 1995. godine vreme na satovima se vraćalo u poslednjoj sedmici septembra, i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada. Kasnije je donet i zakon kojim je ono usklađeno sa Evropskom unijom.
Odakle je došlo letnje računanje vremena?
Ideju je prvi put predložio naučnik Bendžamin Frenklin, 1784. godine, jer je smatrao da će se uštedeti na svećama ukoliko ljudi budu ranije ustajali i tako bolje iskorišćavali sunčevu svetlost. Istu ideju je 1907. godine, Britanskom parlamentu, izložio Vilijam Vilet kada je tokom jutarnjeg jahanja primetio da veliki broj ljudi i dalje spava iako je sunce odavno izašlo.
Letnje računanje vremena je inicijalno uvedeno tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kako bi se iskoristilo što više dnevnog svetla i uštedelo energiju za ratnu proizvodnju.
U godinama nakon Drugog svetskog rata, pojedine države i zajednice odlučivale su da li žele da nastave da poštuju takvo računanje vremena i kada da to učine. To je značilo da su neki gradovi zaostajali sat vremena za drugim, iako ih je na mapi delilo samo nekoliko milja.
Zašto još uvek menjamo vreme na satovima?
To je odluka zasnovana na tradiciji, a ne na nauci. Letnje računanje vremena bilo je jedna od ratnih mera koja je opstala sve do danas.
Na ovu temu mišljenja su pomešana. Neki ljudi smatraju da menjanje vremena na satu dva puta godišnje remeti prirodni ritam sna, što može dovesti do zdravstvenih problema, kao što je povećanje mogućnosti za moždani udar.
Evropska unija je sprovela anketu u avgustu 2018. godine koja je pokazala da bi 84 odsto ljudi u zemljama koje su učestvovale u letnjem računanju vremena želelo da se ono prekine, što je navelo EU da razgovara o mogućnosti potpunog odustajanja od ove prakse.
Da li je promena vremena zaista korisna?
Ovakvo računanje vremena najviše pomaže onima koji žive dalje od ekvatora, gde je dnevno svetlo mnogo duže leti nego zimi. Na lokacijama bliže ekvatoru, dnevni i noćni sati su skoro iste dužine tokom cele godine.
Zagovornici letnjeg računanja vremena sugerišu da pored smanjenja kriminala i saobraćajnih nesreća, više dnevnog svetla takođe poboljšava uštedu energije, omogućavajući ljudima da koriste manje resursa za osvetljenje svojih kompanija i domova.
Suprotne studije tvrde da je energija ušteđena tokom letnjeg računanja vremena nadoknađena većom potrošnjom energije tokom tamnijih jesenjih i zimskih meseci.
Kako ova promena utiče na naše telo?
Današnji ubrzani tempo života čini vreme na satu manje relevantim, a samo petljanje oko časovnika i pomeranje vremena na njima se čini kao nepotrebno i zamarajuće. Neki ljudi tvrde da je menjanje vremena na časovnicima „neverovatno ometajuća“ radnja, a pojedini idu još dalje i insistiraju da to može biti opasno.
Prema istraživanjima, u danima neposredno nakon što se satovi vrate, ima manje:
- povreda na radnom mestu
- saobraćajnih nezgoda i
- srčanih udara
Postoje dodatni dokazi koji sugerišu da može proći i do tri dana da se naš telesni sat „resetuje“ kada se vreme na časovnicima pomeri unazad ili unapred. Međutim, obično se prilagođavamo letnjem računanju vremena u roku od 24 sata.
Ukratko, ideja o promeni vremena buđenja da bismo imali više vremena na dnevnom svetlu nije nova. Ne postoji ubedljiv argument o prednostima ili problemima posmatranja letnjeg računanja vremena. Pod uslovom da je količina sna koju dobijamo ujednačena tokom godišnjih doba, malo je verovatno da ćemo se osećati drugačije kada se vreme na satovima promeni.
