Geocaching (geokešing) je vrsta globalne potrage za blagom gde ljudi traže skrivene keševe ili objekte. Geokešing se takođe može opisati i kao serija igara skrivanja, gde učesnici ostavljaju tragove koje ostali prate, i uz pomoć GPS uređaja ili mobilnih telefona traže sakrivene kontejnere, zvane “geocache” ili “cache”.
Kada je, 2000. godine nastao geokešing i pokrenut zvanični sajt, postojalo je samo 75 sakrivenih geokeševa. Danas postoji preko 3 miliona geokeševa u 190 zemalja i nekoliko miliona aktivnih geokeš tragača (geocacher). Geokeševi mogu biti različitih oblika, veličina, sa različitim težinama pronalaženja, a sakriveni su i u ruralnim i u urbanim sredinama. U Beogradu trenutno postoji preko 50, a u celoj Srbiji preko 500 geokeševa.
Nakon što se registruju na zvaničnom veb-sajtu, tragači traže koordinate (geografska širina i dužina) skrivenih keševa. Keševi se sastoje od dva ili tri dela: vodootporni kontejner i dnevnik/beležnica za upisivanje su obavezni, dok je treći deo opcioni i može da bude “geocoin” ili neka sitnica.
- Geokeš kontejner je obično mala vodootporna posuda (kutija ili tegla) koja sadrži dnevnik za upisivanje.
- Dnevnik odnosno beležnica služi za upisivanje imena onih koji su uspeli da pronađu sakriveni keš.
- Geocoin (geo-novčić) je metalni medaljon koji je napravio neko od geokešera i kao i ostale stvari koje se ostavljaju u kešu – nema materijalnu vrednost.
Geokeš kontejner može biti postavljen bilo gde, u pećini, u šupljini stabla, iza vodopada, u procepu stene, na zidu tvrđave, iza ograde, ispod klupe. Iako je poenta u sakrivanju i traženju – keševi se nikad ne zakopavaju, već se postavljaju tako da se do njih može relativno lako doći a da se pritom ne remeti prirodna sredina. Pored tačne lokacije, učesnici mogu ostavljati online komentare i tako pomagati ostalima u potrazi (na primer: keš je sakriven na severnoj strani drveta, ili može biti vidljiv samo sa određene pozicije ili iz određenog ugla). Da bi ovaj hobi bio bezbedan za ljude svih starosnih doba, zabranjeno je postavljanje keševa blizu pruge (minimalna udaljenost mora biti 50 metara).
Nakon uspešne potrage, tragač (geokešer) upisuje svoje ime/registrovani nadimak i datum pronalaska geokeša u beležnicu koja se nalazi u kontejneru. Zatim vraća geokeš na isto mesto kako bi i ostali učesnici mogli da ga pronađu ali to radi pažljivo da ga ne bi video neko od ostalih ljudi (“muggles”) koji bi mogli da unište keš.
Jedan od vodećih principa geokešinga je “uzmi nešto, ostavi nešto”. Vlasnik keša prilikom postavljanja keša ostavlja nešto u kontejneru. Kada tragač pronađe keš i uzme nešto iz njega kao suvenir, trebalo bi da zauzvrat ostavi neki drugi zanimljiv predmet. Ukoliko kod sebe nema ništa za razmenu, može i samo da se upiše u beležnicu.
Obično se ostavljaju neke sitnice koje nemaju veliku materijalnu vrednost – strana valuta, privezak za ključeve, minijaturni kompas, novčić, igračkica, figurica vojnika ili dinosaurusa, automobilčić, stiker, kliker, seme nekog cveta, narukvica, bedž, dugme…
Zabranjeno je ostavljati eksploziv, vatromet, municiju, upaljač, nož (uključujući džepni nož i višenamenski alat), drogu, alkohol i bilo koji drugi nedozvoljeni materijal. Vredne stvari, predmeti koji se mogu lako oštetiti, hrana ili bilo šta što ima miris koji može privući divlje životinje, takođe nisu dozvoljeni za ostavljanje u keševima.
Postoji desetine različitih oblika keševa i događaja vezanih za geokešing. Neki od njih su:
Tradicionalni geokeš
Ovo je originalni i najjednostavniji tip geokeša. To je standarni keš kontejner koji se nalazi na datim koordinatama. Manje kutije sadrže samo dnevnik dok veće kutije mogu sadržati predmete za razmenu i predmete koje se mogu pratiti online.
Multicache – Multikeš
Ovaj geokeš obuhvata dve ili više lokacija, pri čemu se na krajnjoj lokaciji nalazi kontejner sa beležnicom. Početna tačka krije informaciju o tome gde se nalazi druga tačka, zatim druga tačka krije tragove za pronalaženje treće, i tako dalje do cilja.
Earthcache – Zemljani keš
Ovaj keš je posebna geološka lokacija koja se mora posetiti da bi se saznalo nešto o jedinstvenoj odlici određenog dela Zemlje. Posetioci ovih keševa mogu da vide kako je naša planeta oblikovana geološkim procesima, kako upravljamo njenim resursima i kako naučnici prikupljaju dokaze.
Cache in, trash out (CITO) – Ubaci keš, izbaci đubre
CITO je koordinisana aktivnost koja podstiče geokešere da čiste parkove i druga područja. Osim što se upoznaju sa okolinom, učesnici rade na poboljšanju životne sredine putem sakupljanja smeća, izgradnje pešačkih staza, sadnje drveća, uklanjanja invazivnih biljnih vrsta i sličnim radnjama.
Geokešing avantura se dešava širom sveta u gotovo svakom trenutku i nudi ponešto za svakoga, od porodica sa malom decom do penzionera. Neki geokešeri imaju za cilj da pronađu što više keševa, dok drugi žele da vide koliko novih gradova ili država mogu da posete tokom potrage. Geokešing je odličan način za pronalaženje novih zanimljivih lokacija koje možda ne bismo otkrili tokom regularnih putovanja. To je takođe odlično sredstvo za obrazovanje i izgovor da ustanemo sa stolice i odemo u prirodu.
