Svakodnevno konzumiramo jednu od najpopularnijih užina na svetu, a ljudi već stotinama godina praktikuju da stave komad mesa ili sira između dva parčeta hleba ili u somun. U prošlosti su to najviše radili oni koji nisu mogli da jedu za stolom u svojim kućama. Oni koji su radili u poljima ili na njivama nosili su hranu upravo tako – između dva komada hleba. Međutim, ovakav način „spremanja“ hrane nije imao naziv sve do 18. veka.
Priča o nastanku sendviča, odnosno imenovanju ovog načina služenja hrane, nastala je u jednom engleskom gradiću. Džon Montagju je bio četvrti grof od Sendviča, male parohije na jugoistoku Engleske. Ovaj britanski aristokrata, bio je poznat po tome što je voleo da se kocka i tim prilikama bi provodio duge sate za kartaškim stolom, ne praveći pauzu za obroke. Priča se da je tokom kartanja tražio svojim slugama da mu služe meso i sir između dve kriške hleba, kako bi jednom rukom mogao da jede, a drugom da se kocka. Ova navika je bila dobro poznata među njegovim prijateljima kockarima, a kada su i drugi ljudi počeli da naručuju „isto što i Sendvič“, ovaj karakterističan obrok je dobio svoj naziv. Ostalo je istorija. Ili se bar tako misli. Jedna druga teorija sugeriše da je Montagjuova posvećenost mornarici, politici i umetnosti nosila veću verovatnoću da je prve sendviče konzumirao za radnim, umesto za kartaškim stolom. Iako su tačne okolnosti pronalaska i originalne upotrebe predmet debate, ono što je sigurno jeste da je sendvič nazvan upravo po 4. grofu od Sendviča.
Iako je Montagju zaslužan što su sendviči stekli internacionalno ime i popularnost, originalni izumitelj ovog obroka je ipak nepoznat. Teško je tačno odrediti kada ili gde su se sendviči prvi put pojavili. Najraniji prepoznatljiv oblik sendviča može biti Korech ili „Hillel“ sendvič koji se jede tokom jevrejske Pashe. Hilel Stariji, jevrejski vođa i rabin koji je živeo u Jerusalimu za vreme kralja Iroda (oko 110. p. n. e.), prvi je predložio da se jede gorko bilje u beskvasnom matza hlebu. Bilje je simbolizovalo gorčinu ropstva, a hleb je podsećao na onaj koji su u žurbi pravili drevni Izraelci bežeći iz Egipta. Hilelova preporuka o spajanju ove dve namirnice može ukazivati na to da je ovo već bio popularan način posluživanja hrane na Bliskom istoku.
I pored toga što su se sendviči brzo proširili i ustalili širom Engleske, svoj put do Amerike pronašli su tek sredinom 19. veka. U početku su se služili muškarcima u gostionicama tokom poslovnih razgovora ili kartanja, a vremenom su se pojavili i na balovima, čajankama i kao lagana večera. Način pravljenja i služenja sendviča se menjao. Tako su početkom 19. veka sendviči smatrani elegantnim jelom i, sa odsečenim koricama, služeni na miljeu. S druge strane, isti naziv se koristio i za prost radnički obrok koji se spremao sa debelim kriškama, puterom i šunkom. Do sredine Viktorijankog perioda prodavci sendviča su dolazili ispred kapija svake fabrike kako bi radnicima prodavali ove zgodne obroke.
I u drugim zemljama sendvič je doživeo svoj razvoj. Vremenom, ali i u zavisnosti od podneblja se menjao „fil“, a ponekad i „oblik“ hleba. Tako su, umesto hleba korišćeni kroasani, tortilje, kifle i druga peciva. Danas se, u pojedinim dijetama, umesto hleba koriste i listovi kupusa ili paprika presečena napola. A pored standardnih sendviča sa mesom, imamo i vegetarijanske sendviče, kao i sendviče sa ribom. U Skandinaviji je nastao tzv. otvoreni sendvič koji se pravi sa jednom kriškom hleba. Dvadesetih godina prošlog veka, sa pronalaskom tostera za sendviče, u SAD je nastao prepečeni ili grilovani sendvič. Iz Amerike dolazi i klub sendvič koji je izmišljen u Njujorku krajem 19. veka i koji se priprema sa tri parčeta četvrtastog hleba koji se zatim dijagonalno iseče na trouglove. Upakovani sendvič se prvi put pojavio u prodavnicama Marks i Spenser 1980. godine.
U američkom jeziku, pod sendvičima se podrazumeva jelo koje se sastoji od dva ili više komada hleba sa jednim ili više punjenja između njih, ili jednom kriškom u slučaju otvorenog sendviča; međutim, u britanskom jeziku, definicija sendviča je uža i podrazumeva da se sendvič pravi od kriški hleba (isečenog od vekne), a ne od drugih oblika hleba kao što su kiflice, lepinje, peciva ili mafini.
Glavne vrste sendviča uključuju:
- Dve kriške hleba sa sastojcima između
- Dve polovine bageta ili rolata sa sastojcima između
- Sendvič u obliku podmornice: Cilindrična vekna hleba ili kifla presečena po dužini
- Otvoreni sendvič, sa samo jednom kriškom hleba
- Sendvič u obliku džepa: Jedan komad presavijenog ili udubljenog hleba, kao što je pita hleb ili somun
Sendvič-kolačići i sendvič-sladoledi se generalno ne smatraju sendvičima u smislu hrane koja sadrži hleb, već samo dele isti naziv.
Sendviči u brojkama:
- Svetski Dan sendviča se obeležava 3. novembra.
- Britanci pojedu oko 11,5 milijardi sendviča godišnje, što je oko 31.000.000 sendviča dnevno. S druge strane, u Americi se dnevno pojede 300 miliona sendviča, što je u proseku jedan sendvič po osobi.
- Prosečni Amerikanac pojede oko 1500 sendviča sa kikiriki puterom i džemom pre završetka srednje škole.
- Najveći sendvič na svetu koji je 2005. upisan u Ginisovu knjigu rekorda, bio je debljine 44 cm, dužine i širine čak 3,6 m, i težak 2.467,5 kilograma!
- Najduži sendvič od 735 m napravljen je 2011. u Bejrutu u Libanu. Da bi se napravio ovaj sendvič širine 12,5 cm i težine od oko 577 kg, bilo je potrebno 22 sata.
- Čak 607 sendviča je istovremeno pripremano 2013. godine u Velikoj Britaniji. Sendvič sa najviše slojeva, čak 60, napravljen je 2016. u Njujorku, a iste godine je u Teksasu zabeležen rekord od 2.586 ljudi koji su istovremeno spremali sendviče.
- Ginisov rekord od pojedenih 6 sendviča sa puterom od kikirikija i džemom za jedan minut drži Patrik Bertoleti, dok Džoi Čestnut drži rekord iz 2006. kada je pojeo 47 grilovanih sendviča sa sirom, a zatim 2012. pojeo 20 sendviča od goveđeg mesa, takođe za 10 min.
- Temperatura igra bitnu ulogu pa su tako neki sendviči ukusniji kada se služe hladni (BLT sandwich), dok su drugi ukusniji kada se služe topli (grilled cheese sandwich).
- Najpopularniji sendviči u Americi su sendvič sa ćuretinom i sendvič sa šunkom, a čak 60% sendviča koji se prodaju širom sveta su zapravo hamburgeri.
- Najskuplji sendvič u redovnoj prodaji je “Quintessential Grilled Cheese” koji se od 2014. prodaje u Njujorku za 214 dolara, a pravi se od Dom Perignon šampanjca, jestivih zlatnih listića, puterom od belih tartufa i veoma retkim sirom Caciocavallo Podolico. Najskuplji sendvič ikada prodat bio je grilovani tost-sendvič sa, navodno, likom Device Marije. Prodat je 2004. na eBay platformi za 28.000 dolara.
- Država Njujork smatra da je burito vrsta sendviča dok je sud u Masačusetsu presudio je da sendvič mora da sadrži dve kriške hleba, čime se zakonski zabranjuje da se takos, burito i kesadilje nazivaju sendvičima.
