Ako vas plaši pomisao da trgujete na berzi, niste jedini. Ljudi i kompanije sa nedovoljno iskustva i znanja o investiranju prvo pomisle da je trgovanje na berzi komplikovano, da nije to za njih, da je tržište rizično i da oni nisu te “sreće” da na takav način nešto zarade.
Najkraće rečeno – berza je mreža finansijskih tržišta na kojima se trguje hartijama od vrednosti. Njena funkcija je da olakša i obezbedi tržišnim učesnicima trgovinu sa različitim akcijama kompanija, obveznicama i izvedenim hartijama od verdnosti. Zapravo, sa određenim proizvodima se može trgovati samo ako su navedeni na berzi ili kako ekonomisti kažu, kotirani na listi dostupnih prozvoda za trgovanje. Tako da ona predstavlja fizičko ili elektronsko mesto okupljanja kupaca i prodavaca željenih proizvoda.
Da bi postali aktivni učesnici na finansijskom tržištu, samostalno ne možemo da trgujemo. Taj posao uglavnom obavljaju brokeri u naše ime i za naš račun, a oni kao naknadu za uslugu uzimaju određenu proviziju. Broker se kao termin koristi za pravna i fizička lica, zaposlena u brokersko-dilerskom duštvu koja imaju posebnu licencu i dozvolu nadležnih institucija.
Pošto je trgovanje akcijama najčešća asocijacija za berzansko poslovanje, objasnićemo detaljnije na tom primeru.
Kada neka kompanija izađe na berzu i omogući kupovinu ili prodaju njenih akcija, ona u suštini traži novac od investitora kako bi povećala svoj kapital i sa njim proširila svoje poslovanje.
Investitorima je u interesu da kupe što veći broj akcija po što nižoj ceni uz očekivanje da će cena akcije kroz vreme porasti i da će je onda po toj ceni prodati. Oni na toj razlici u ceni ostvaruju određeni profit. Sa druge strane, naravno da im nije u interesu da vrednost akcije opadne, jer na takav način ne da neće ostvariti profit, nego gube i uložen novac.
Postoje osnovni ekonomski principi koji mogu pomoći u objašnjavanju zbog čega vrednost akcija kompanija ima fluktuaciju na tržištu, a sa znanjem i iskustvom dolazi se do konkretnijih pokazatelja koje su tržišni stručnjaci prepoznali kao značajne. Najbitniji je odnos ponude i potražnje za tim akcijama na tržištu koji utiče na volatilnost. Volatilnost se odnosi na brzinu promena cena akcija na tržištu. Ponuda je količina akcija koje učesnici žele da prodaju, a potražnja je količina akcija koju učesnici žele da kupe.
Pored ponude i potražnje najbitniji događaji i faktori koji utiču na kretanje vrednosti akcija su:
- Finansijski izveštaji i očekivanja samih kompanija. Kada kompanija izbaci dobre rezultate o poslovanju, najčešće na kvartalnom nivou, vrednost akcija može istog trenutka skočiti na tržištu, i obrnuto.
- Tehnološke promene. Pandemija korona virusa, obustava kretanja i prelazak na rad od kuće je u velikoj meri uticao na kretanje cena akcija tehnoloških kompanija.
- Ratovi i drugi sukobi. Zavisno od mesta sedišta kompanija i učesnika, utiču na promene kretanja cena na tržištu.
- Vladina i fiskalna politika. Svaki izbori za novog predsednika države, političke debate, najave i promene politika kamatnih stopa i inflacije mogu imati uticaj na kretanje cena.
- Prirodne katastrofe/ekstremne vremenske oscilacije. Klimatske promene, kao i uragani i poplave donose pojačanu volatilnost kako na vrednost robe, tako i na vrednost akcija kompanija.
Postoji dugoročno i kratkoročno trgovanje, sam način trgovanja po ročnosti zavisi od očekivanja učesnika na tržištu, kao i sklonosti ka preuzimanju rizika. Ekonomski poznavaoci predlažu da se trguje sa likvidnim i stabilnim kompanijama, takozvanim blue chip, da se iznos novca ne ulaže u akcije jedne kompanije, već da se kapital diverzifikuje ne veći broj akcija. Upozoravaju takođe da se nikada ne ulaže više novca od onoga što je učesnik spreman da izgubi i naravno da se ne reaguje ishitreno, već smireno i staloženo u nepredviđenim situacijama na tržištu.
Za više informacija o stabilnim kompanijama na tržištu i akcijama u koje je isplativo ulagati, pogledaj:
Realnost je takva da ulaganje na berzu svakako nosi rizik, ali kada mu se pristupi disciplinovano, to je jedan od najefikasnijih načina za sticanje kapitala po mišljenju stručnjaka.
